Twoneliness report

Povod za ovaj „izveštaj“ je roman Petra Zeca KARANTIN UDVOJE, (Izdavač: I.P.NN Internacional, Beograd, 2020.) Pišem ga sa višestrukom namerom:

Prvo, da „izvestim“ književnu javnost, srpsku i svetsku, da se knjiga sa naslovom „Karantin udvoje“, pojavila na mom stolu, sa posvetom: „Dragom Ršumu, za Dan oslobođenja Beograda!“.

Drugo, da pokušam, svojim skromnim literarnim znanjem, da objasnim „veštinu“ sa kojom je autor napisao ovu knjigu i nazvao je, samouvereno, romanom.

Treće, da proverim, po ko zna koji put, svoje lakoverno robovanje autoritetima, i osporim delotvornost čuvene izjave Dostojevskog: „Ja i pišem romane – da bih izmišljao!“

I četvrto, da objavim svoju odluku, da ću prvog agelasta koji pročita ovu knjigu i ne razboli se od zavisti i smeha, nagraditi Fjodorovim (izmišljenim) romanom „Idiot“!

Dan oslobođenja Beograda, nagradonosan, knjigonosan dan, za mene ima takođe i mitološko značenje. Nagrađen sam poverenjem kolege, posvetom koja se takmiči sa posvetom inspiratorki autorovoj, Dušici, koja deminutiv svog imena nadoknađuje augmentativom ljubavi, postajući tako druga glavna ličnost romana. Prva ličnost je ličnost autora, koji pored stvaralačkog posla, posluje u svom romanu i kao „koordinator intimnosti“, (lik iz televizijskih i filmskih ekipa koji pomaže kod snimanja intimnih scena, da bi bilo što manje dodira, seksa i golotinje.) Obavio je svoj posao „po Cukiću“, precizno i podobno odnedavno proklamovanoj „novoj realnosti!“ Najzad, odmah sebe proglašavam trećim glavnim likom „Karantina udvoje“, koji čitajući roman smišlja reč „dvosamljenost“, i tako diskretno karakterizuje atmosferu dela, mešajući se malo i u žanr, a svakako u ocenu toka svesti, znači dramaturgije Priče!

Govoriti o veštini Petra Zeca znači odlučiti se da li je on pisac ili romanopisac? Sećam se, 2012 godine, međunarodnu nagradu „Tabernakul“ u Skoplju dobili smo Milan Kundera za prozu, i ja za poeziju. Milan zbog bolesti nije mogao doći da primi nagradu, ali je poslao pismo zahvalnosti, u kome kaže da nagradu prima „kao romanopisac“, a onda objašnjava: „Romanopisac je onaj, koji, kako je rekao Flober, hoće da nestane iza svog dela, da se odrekne slave i uloge javne ličnosti!“ Flober, kao i Kundera, su na tragu Dostojevskog, koji izmišljaju svoje junake, ne zato što se stide onoga što su napisali, već što su svesni da su „pomoćnici Svevišnjeg“, stvaraoci novih svetova, dovoljno dobrih i istinitih da mogu da žive sami sa svojim a ne piščevim problemima! Petar Zec nije morao da izmišlja taj svet, on mu se dogodio! Prepušta drugima da njihovi romani budu „pametniji“ od njih. Petar je svoju pamet ponudio svom romanu, on je pisac koji se ne krije iza izmišljenih junaka! Ne trudi se da ulepša stvarnost, on je u direktnim prenosima poverava čitaocu.

Dostojevski se formirao „pod uticajem socijalista – utopista i na Gogoljevim književnim tradicijama“ piše u Maloj Prosvetinoj. „U karakterima svojih junaka otkrio je proces razdvajanja ličnosti, i time motivisao mnoge njihove postupke“. Osuđen na smrt pa pomilovan i poslat u Sibir na 10 godina, on je zapravo živeo živote svojih junaka, krijući se iza njih. Autor „Karantina udvoje“ izbegao je svoju smrtnu kaznu, svoje pomilovanje i svoj Sibir. Na kraju romana on izbegava i svoju inspiraciju. Ne znamo kud odlazi, ali slutimo – u neku novu Sri Lanku, u traganju za novim Budinim zubom, pridružujući se plejadi mlađih romanopisaca, koji našu srpsku stvarnost, i onu mitološku, i onu stvarnu, pretvaraju u uzbudljiva sredstva protiv dosade.

Najzad, ostajem pri odluci da nagradim prvog agelasta (grčka reč, za onog koji se ne smeje, ko nema smisla za humor!) koji ostane „mrtav ladan“ posle čitanja ove knjige. Ali, menjam iznos nagrade: neće to biti Fjodorov „Idiot“ (mogao bi to shvatiti kao nagradu!), već moja knjiga „Još nam samo ale fale“!

Zaključak Izveštaja:
Asocijacije koje su me uhapsile, kad sam po drugi put završio čitanje „Karantina udvoje“:

Decembra 2020.
Ljubivoje Ršumović