“Тиха вода бријег рони”, говорио је мој отац. Ја додајем: “Ником није горело до зоре!”, каже у великом интервјуу за “Нова” песник Љубивоје Ршумовић.
Да је изорао бразда колико је књижевних редака и стихова исписао имао би њиву од Златибора до Љубиша. Пробајте да бројите до 90- он је толико књига објавио. Онај ко би се мерио са његовим телевизијским учинком (више од 600 емисија) у старту би добио комплекс ниже вредности. Својим стиховима оплеменио је детињства многих генерација и сачувао сећање на оно сопствено. Показале су се пророчким и истинитим речи Душка Радовића да је „један циклус поезије за децу завршен и то славно. Од Змаја до Ршумовића. Нови циклус почеће од Ршумовића, а завршиће се песницима који још нису рођени.“ Сад кад је загазио у девету деценију живота, да видимо колико је овај бркати витез стиха успео да оног дечијег задржи и сачува у себи.
– Рођен сам на Златибору, у селу без струје, без асфалта, без пластике, међу јабукама и буквама, међу вуковима и ветрушкама, међу паметним људима и у најпаметнијем ваздуху, најлековитијој води, међу себи равним другарима, међу тешким али племенитим пословима… Све се то урезивало у наше младе синапсе и гене, у наше душе, ношено чулима вида, слуха, додира и језика! Живот, онај елементарни, не увек лагодан, уселио се трајно у наша тела, са (данас научно доказаном) “предоминацијом магнезијума над калцијумом“ која се шепурила у води, земљи и ваздуху, стварајући“ лаке негативне јоне, драгоцене за метаболизам и хемопоетику! (Стварање крви!) Природа је била на нашој страни, заумно свесна да ни њој нема опстанка, ако ми не опстанемо! То дете, та деца, па и ја, трајно носимо у себи своје одрастање, као божији благослов!
У припреми емисија за децу, и у раду са њима, држите се педагошке доктрине Џона Лока: „Што пре дете сматраш човеком-пре ће човек и постати!“ Где највише грешимо у вези деце? Где греше родитељи, где школа?
– Нико од њих не греши, или боље рећи – греше колико морају и колико не знају да греше. Дете, као и сасвим млада биљка, тражи слободу да расте, да се развија природно, у Природи. (Велико слово П, јер Природа је, као и Човек, као и Медвед, као и планета Земља – живо биће!) Свако дете је природно радознало, тражи од родитеља и учитеља да им помогну у дефинисању ствари и појава. Па као што воће и цвеће тражи нашу негу и стрпљење, тако и деца траже одговоре на лака, тешка и најтежа питања. Родитељи који то знају објасниће им, који не знају требало би да их упуте на изворе знања, на књиге и читање. Све је на нашој планети записано, треба само препознати – у којим књигама, у ком камену, у којој шуми, извору, у ком јутру и у којим речима!?
Наша модерна мангуп/стока окивањем река и мајке земље кратковидо куне Природу (читај Бога!), а зна се да се пола клетве увек враћа ономе ко куне!
Изгледа да још вреди писати само за децу, али колико и деца данас имају концентрацију за лепу песму, с` обзиром да у рукама чешће држе мобилне телефоне него књиге?
– Деца најчешће немају изграђен смисао за лепо, али имају за шарено, узбудљиво, атрактивно! Зато им треба нудити шарене, узбудљиве, духовите, дакле ведре, атрактивне књиге и играчке. Нису деца одабрала да купују пластичне машингевере, то су им за први и остале рођендане, купили кумови, комшије, тетке и надобудни рођаци из иностранства. Деца која се рано и на време сусретну са илустрацијама Душка Петричића, песмама Душка Радовића, мелодијама Миње Суботе, књигама Уроша Петровића или његовом дрвеном играчком – главоломком, тај ће мобилни телефон употребљавати за комуникацију, а понекад и за неку узбудљиву игрицу! Али ће жудети за оном духовитијом храном за душу, која се налази у поменутим“носиоцима разоноде и знања“!
Кажете да живите на Слободној територији у околини Београда. Имплицира ли то да је Београд окупиран и ако јесте – чиме и од кога?
– Да, Слободна територија је то што њено име значи. Хвала што помињете. Али на Слободној територији су забрањене стране речи и пушење, осим ако их не изговара неки осведочени странац и не пуши осведочена странкиња. Колико знам Ви то нисте, па вам дајем само жути картон. Да се не понови! Ипак, одговорићу, јер сам покоран, од свих светских сила, једино Седмој сили. (Мада: „Славним су ме учиниле силеџије Седме силе, сад ми малу децу праве, све под фирмом цена славе!“) Дакле, Београд јесте окупиран најпре Београђанима, па онда редом- до Азербејџанаца! Ништа страшно, све док им нека лакејска приватовизија не наметне разне „задруге“, „сервајвере“, и скупштинска мудросерисања. То им буде мера понашања, па почну тако да се понашају, правећи тим загађењима огромне штете српској памети и српском језику! Узгред, додуше није велика штета, али добио сам недавно награду „Петар Кочић“ у Републици Српској, али у „културном Београду“ (гласилима и страшилима!) о томе не беше ни речи!
Знам да је и ваш родни Љубиш још неокрњен и слободан, што се не би могло рећи за центар Златибора који је претворен у вашариште и полигон грађевинске експанзије. Како вам то изгледа?
– Пропутовао сам по свету као новинар Радио-телевизије Београд, и видео да у сваком већем месту постоји тзв. даун-таун, пословни центар са банком, поштом, полицијом, болницом, и продавницама неке неопходне робе, која се не купује свакодневно, него једном у седам или месец дана! Златибор се са Златном гондолом, дугом девет километара, од центра Златибора па до врха Торника, сврстао у светске туристичке метрополе. И то је у реду! Само да та похлепа и помама за богаћењем не „даун-таунира“ (у смислу – метастазира) даље. Надам се да ће и у том случају памет победити!
Слободна територија је герилска установа: кад буде неподношљиво угрожена – сели се у моју душу. И у душе мојих синова и сарадника! Ту ће бити сигурна и непобедива!
Слободна територија се убрзано сужава, отварају се и шире рудници, реке се сабијају у цеви, шуме секу, земља бетонира…
– Слободна територија је герилска установа: кад буде неподношљиво угрожена – сели се у моју душу. И у душе мојих синова и сарадника! Ту ће бити сигурна и непобедива! Иначе, уздам се у свој народ, верујем да ће наћи противигру светском мангупаријуму, похлепи и блесавости. Да ли сте знали да се реч “мангуп“, у време Милоша Обреновића, није односила на људе, него на стоку? Имам једну оригинал објаву из тог времена у којој се позива “власник мангуп-стоке“, једне краве зелене боје, која се изгубила у Београду, па је нађена и сад је на лицитацији, јави, иначе ће бити продата и новац уплаћен у варошку касу! Да се вратим нашој модерној мангуп-стоци: окивањем река и мајке земље они кратковидо куну Природу (читај Бога!), а зна се да се пола клетве увек враћа ономе ко куне! Сведоци смо да се то догађа у целом свету! Шта су све те поплаве и пожари, убуства и земљотреси, него клетва угрожене Планете!
Је ли могућ еколошки устанак и шта би он значио?
– Устанак се већ догађа. „Тиха вода бријег рони“, говорио је мој отац. Ја додајем: „Ником није горело до зоре!“
Носите надимак који је сушта супротност вашој животној филозофији и ономе шта и како радите. Како се Ршум бори против ршума?
– Изворно у персијском језику реч „ршум“ значи „крш“ и “лом“. Али ја више волим значење те речи које је Вук забележио, чини ми се, у Рисну: „Лијеп момак ко ршум!“
Који је ваш однос према политичким дешавањима, пратите ли уопште шта се дешава и на шта вам све то личи?
– Немам однос са њима (дешавањима!). Радим свој посао, пишем, упозоравам, објашњавам младим људима где живимо и шта радимо, „шта сањамо и шта нам се догађа“. Бавим се, дакле, децом и селом! Члан сам тима, комисије, за препород села, која је основана да унапреди село и побољша наталитет, е да би Србија кренула напред- против беле куге и против одлива младе популације у иностранство. Тако нешто. Министар Кркобабић је прочитао негде мој слоган “Док је села и сељака – Србија ће бити јака!“, који сам написао својевремено Зарету Трнавчевићу за његову странку и позвао ме да будем члан његовог тима! Даље од тога мој политички ангажман би био самоубиство!
Били сте, али више нисте члан Удружења књижевника Србије. Зашто?
– Нисам пристао да се Удружење придружи захтеву за рехабилитацију Милана Недића!
Имате Академију Сарадници Сунца. Каква је то Академија и ко су академици?
– Академију су основали моји синови, Бранко, Михаило и Вук, са намером да “пружимо подршку и подстицај развоју стваралаштва и креативности код младих људи. Унапређивање индивидуалног развоја, и посебно едукација младих из области литерарне уметности. Промовисање, заштита и унапређење животне средине.“ Тако пише у Статуту Фондације РШУМ. Већ смо имали три кампа са младим људима талентованим за писање. Последњи се управо ових дана завршио на Слободној територији у Таламбасу. Име Академији је дао Душко Радовић: „Ведрина! Она је за мене знак детињства, затим знак духовног и душевног здравља, и даље, ведрина је повод мог бављења литературом. Ведро мислити и ведро писати, у смислу – једноставно, бистро, прегледно, читко, кратко и јасно, то, безмало, значи бити сарадник сунца“!
Неколико наслова ваших књига искористићемо као подлогу за питања: „Још нам само але фале“ – Да ли смо их, у међувремену, добили – окружују нас разна чудовишта?
– Ако бисмо слушали наш мудри народ, који каже „Клин се клином избија“, онда бисмо морали бити избијачи свих наопаких клинова који прете да нам живот претворе у клинчорбу! Ипак, ја сам радије – да покушамо да припитомимо све те але, да их освестимо и оплеменимо!
„Вести из несвести“ – Одакле долазе и какве су вести којима нас данас затрпавају?
– Давно сам, као млад новинар, чуо: „Није вест да је пас ујео човека, вест је да је човек ујео пса!“ Ово што ми данас слушамо углавном се своди на вести да је човек ујео човека. То ствара забуну, јер се лако побркају активности, па не знамо да ли лоши уједају добре, или добри мељу лоше у апаратима за млевење меса. Ко прави пљескавице, и ко после мора да једе те пљескавице? Лудило!
„Домовина се брани лепотом“ – Да ли то и данас важи и има ли довољно лепоте за одбрану?
– Десанка Максимовић је својевремено, дивећи се лепоти Златибора и Таре, узвикнула: “Лијепа ти је ова наша земља, дабогсачувај!“ Свесна је била наша Добра вила поезије да само Бог може сачувати нашу земљу, и све њене лепоте. Али, тај Бог сведржитељ, који је Свет створио за шест дана, створио је и људе, да му буду сарадници у достваривању Света. Није могао ни слутити да га људи неће безусловно слушати. Мада има мишљења да је могао, и да је намерно створио и Јуду и Ђавола и демоне, да би људе искушао. Та “кушарина божја“ траје, и трајаће све док Ђаво не сломи ногу! Тада ће Деца преузети власт на Планети.
“Не вуците ме за језик“ – Ако бисмо вас повукли о чему би језик палацнуо?
– Не петљај се са Истином – Може те слагати!